Rimski novac- novac rimskog carstva (2)

Izvor: katalog izložbe u izdanju Narodnog muzeja Šabac

Slavoljub Petrović, mr.

Rimski novac

2. dio: Novac rimskog carstva

Senat naroda rimskog dodelio je 16. januara 27 g. pre n.e. titulu “Avgust” (uzvišeni ) Oktavijanu (27. g pre n.e.-14.) i od tog vremena zapocela je rimska carska era. Ovo razdoblje trajalo je preko 500 godina i državno pravno se deli na dva perioda: principat, koji je zapoceo, kao što smo rekli, vladavinom Avgusta i traje do Dioklecijana ( 27. pre n.e.- 284. g.) i dominat, od 284 – 476.g.

Naziv principat je izveden od titule Princeps Senatus, a to je osoba koja tokom rasprave u Senatu ima pravo da prva iznosi svoje mišljenje. Ova titula je postojala i ranije, ali je tek u Avgustovo doba dobila znacajniju ulogu. Sa promenom društvenog uredenja došlo je i do promena u organizaciji izdavanja novca. Na pocetku svoje vladavine Avgust je pravo kovanja novca podelio sa Senatom. Za sebe je zadržao pravo kovanja zlatnog i srebrnog novca, a Senatu je prepustio kovanje novca od bakra, mesinga i bronze. Zbog toga se na novcu od mesinga na reversu nalazi kratica S-C (lat. Senatus Consulto – Odlukom senata). Ovo pravo ce Senat zadržati sve do cara Galijena, koji mu je ukinuo ovu privilegiju.

Povlasticu kovanja zlatnog novca Avgust je temeljio na dopuštenju Senata da vojskovode-imperatori mogu kovati zlatni novac na podrucju ratnih operacija svoje vojske. Zbog ovoga je Avgust kovnicu srebrnog i zlatnog novca premestio u Lion (Lugdunum) 15. godine pre n.e. i ona je ostala glavni snabdevac carstva novcem od ovih plemenitih metala. Prema nekim proracunima, godišnje je kovano oko milion ovakvih zlatnika, koji izgleda, ipak, nisu igrali znacajniju ulogu u svakodnevnom opticaju. Ovu praksu nastavio je i Tiberije( 14-37.g.) i tek ce njegov naslednik Kaligula (37- 41.g.) svoj zlatni novac kovati u Rimu. Osim kovnice novca u Rimu, povremeno su otvarane i provincijske kovnice od strane uzurpatora ili da bi pomagale u snabdevanju novcem u specijalnim prilikama.

Osim organizacionih, dolazi i do monetarnih promena. Zlatni novac, aureus, koji je u doba Republike retko kovan, postaje osnova novcanog sistema. Avgust je uglavnom zadržao standarde iz Republike, sa tim što je aureus bio nešto lakši. Iz jedne libre kovana su 42 aureusa, dok je u vreme Republike kovano 4o komada. Srebrni novac, denar (3,99 g) i njegova polovina kvinar (quinarius) i dalje su veoma mnogo kovani, jer je to bila valuta kojom je placana vojska. Novac od bronze je, takode, standardizovan. Kovane su nominale: sestercij ili velika bronza, dupondij ili srednja bronza i as ili mala bronza. Legura od koje je ovaj novac izradivan imala je najcešce odnos 80% bakra i 20% cinka.
Odnos novca u Avgustovo vreme bio je sledeci:

Novac od zlata:
aureus = 25 denara
kvinar = 12,5 denara
Novac od srebra
denar = 16 asa
kvinar = 8 asa
Novac od bronze
sestercij = 4 asa
dupondij = 2 asa
As ( od bakra)
semis = 1/2 asa
kvadrans (od bakra) = 1/4 asa

Tokom vremena inflatorni pritisci uzimali su svoj danak od vrednosti novca. Težina aureusa je opala na 7,2 g, a denara na 3,4 g u vreme novcane reforme koju je 64. godine sproveo car Neron (54-68.g.).

Krajem II i pocetkom III veka rashodi države su bili veci od prihoda, denar je imao samo nominalnu vrednost, dok je zlatni auereus nestao iz opticaja, pa dolazi do nestašice novca. U vreme cara Karakale (211-217) denar je imao samo 45-50% srebra, a težina zlatnog novca je pala na 6,54 g ili 1/50 deo rimske libre. Da bi stabilisao novcano tržište, ovaj car je 215. godine u opticaj uveo novu nominalu, koja je po njemu nazvana antoninijan (antoninianus). Ovaj novac je imao vrednost dva denara, mada je imao samo 50 % više srebra nego stari denar, sa prosecnom težinom od oko 5,11 g. Prepoznatljiva osobina ovog novca je ta što je na njemu car prikazan sa zrakastom krunom, dok je poprsje carica na polumesecu. Zrakasta kruna i polumesec bili su sumboli Sunca i Meseca. Antoninijan je u prvo vreme bio paralelan sa denarom i kvinarom.

U vreme Valerijana (253-260.g.) antoninijan je imao samo 20-40% srebra. Emitovanje sestercija, dupondija i asa vremenom je

opadalo i skoro da je obustavljeno 260. godine. Kako je Aurelijan (270-275.g.). uneo nešto stabilnosti u Rimsko carstvo, sproveo je i novcanu reformu kojom je vrednost antoninijana smanjio za polovinu. Podigao je cistocu zlatnika na 98 % i težinu na 8,25 g (teži) i 6,5 g (lakši). Aurelijan je takode ustalio procenat srebra u novcu na 5% i stavio oznaku XXI (rimski brojevi) ili KA (slova grckog alfabet u znacenju brojeve), što govori da je odnos bronze i srebra 20/1. Novac je kovan na vecim plocicama i otkovi su bili više umetnicki. Za vreme vladavine Galijena(293-311.g.) dolazi do velike inflacije. Srebrni novac je kovan od legure u kojoj je procenat srebra veoma mali, pa ga je teško razlikovati od bakarnog. Zlatni novac je ispod standarda. Senatska kovnica, koja je do tada radila povremeno, prestaje sa radom. Posle njegove smrti, anarhija, koja je zavladala carstvom, doživljava kulminaciju. Zaraceni suparnici stvorili su velike armije, tako da je trebalo sve više i više novca za njihovo finansiranje. Kovnice su osnivane blizu armija, tako da bi vojnici mogli biti isplacivani.U nalazima novca širom Podrinja zastupljeni su u vecoj ili manjoj meri primerci novca iskovani u ovim kovnicama što dokumentuje novcane tokove i obim proizvodnje u njima. Inflacija do koje je došlo još više je pogoršala stanje u privredi i onako uzdrmanoj socijalnim nemirima i politickim sukobima. Loš novac potpuno je istisnuo dobar, koji je sve više tezauriran. Cene su skakale a bankari su odbijali da primaju državni novac.

Dolaskom Dioklecijana (284-305.g.) na presto 284. godine otpoceo je period dominata, kada car postaje apsolutni gospodar – “Dominus et deus”.

Da bi povratio poverenje u monetarnu ekonomiju, veliki reorganizator carstva, Dioklecijan sproveo je 294. godine obimnu novcanu reformu. U opticaj je uveo srebrni novac, argenteus (denarius argenteus), koji je vredeo dvostruko više od prethodnog srebrnog novca, a po težini je bio jednak sa denarima iz doba cara Nerona, 3, 41 g. Kako je bio 1/96 deo funte, na reversima nekih argenteusa vidi se broj XCVI.

Argenteusi su kovani u velikim kolicinama, ali nisu bili mnogo u opticaju van gradova, tako da je njihova proizvodnja prestala ubrzo posle kraja I tetrarhije (305.g.). Ovaj car je uveo i bakarni novac sa sebrnom prevlakom, moderno nazvan folis (follis), po uzoru na srednju bronzu ranog carstva, ali je znatno tanji. U strucnoj literaturi srece se pravilniji naziv za ovaj novac – numis (nummus). Bio je 1/32 deo rimske funte, dok je njegova težina bila 10 grama. Velike bakarne nominale kao što su sestercij i dupondi prestale su se kovati. Posle njegove reforme odnos novca je bio sledeci:

1 aureus (Au) = 24 argenteusa (Ag)
1 argenteus = 5 numusa (folisa 5% Ag)
1 numus = 5 denara (Cu)
1 antoninian (Cu) = 1 post reformski radiata (Cu) = 2 denara (Cu)

Rezultat ove novcane reforme je bio taj da su iz opticaja nestali zlatni i srebrni novac. Kolicina emitovanog novca nije omogucalava produkciju, pa su cene nastavile da rastu, a novac od dragocenih metala je sklanjan ili prekivan za nakit. Usled svega ovoga, Dioklecijan je 301. godine izdao edikt o cenama, ali je edikt bio poništen pocetkom vladavine Konstantina I Velikog ( 306-337.g.).

Dioklecijan je svojom novcanom reformom uveo i to da se snabdevanje novcem vrši iz kovnica koje su bile zadužene za pojedine teritorije. Pocevši od njega, osim rimske kovnice, radi, što stalno što povremeno, još oko 15 kovnica, širom carstva. Da bi bila lakše kontrolisana produkcija svake kovnice, oznaka kovnice postaje sastavni deo legende na novcu.
Konstantin Veliki je u mnogo cemu modifikovao Dioklecijanovu reformu. Glavna promena je bila 309.g. – uvodenje solida (solidus), zlatnika koji je bio 1/72 deo libre (4,55 g). Uporedo sa njim, kovana je i njegova frakcija u vrednosti polovine – semis (semisses). U prvih petnaest godina solid je kovan iskljucivo u glavnom gradu provincije Galije Trijeru (Augusta Treverorum), a od 324.g. i u svim ostalim carskim kovnicama. Od 324. godine aureus nestaje iz opticaja i glavni zlatni novac ostaje solid, koji postaje osnova novcanog sistema i ovu ulogu ce zadržati tokom citavog carstva, pa ce ga preuzeti i Vizantija. Pored svog latinskog, izvornog naziva, ovaj zlatni novac je tokom kasnijih vremena postao poznat i po nizu drugih imena, narocito grckom nomisma. Osim solida, Konstantin I, oko 324. godine, uvodi u upotrebu novi srebrni novac silikvu (siliqua), koji je po vrednosti bio jednak 1/24 delu solida i imao je prosecnu težinu od 3,41 g. Kasnije mu je težina smanjena. On, takode, kuje i srebrni novac koji je bio vredan dve silikve – miliarenzij (miliarensis), koji je u pocetku imao težinu od 4,5 grama ili 72 primerka iz funte srebra.

U vreme Konstantina I odnos medu nominalama je preme tome bio sledeci:

Zlato 1 solid = 2 semisa = 3 triensa
Srebro = 15 teških ili 18 lakih miliarenzija = 40 silikvi
Bronza = u pocetku 480 numusa a krajem IV v. 1800 numusa

Posle Konstantinove smrti, njegova novcana reforma je propala. Sredinom IV veka sve je manje zlatnog novca u upotrebi. Dominantan novac u opticaju je bronzani sa malim sadržajem srebra. Car Konstancije II (337-361.g.) svojom novcanom reformom 348. godine uvodi u opticaj bronzani novac koji je imao 2,5-5 % srebra i koji je nazvan majorina (pecunia maiorina) sa težinom od 5,45 g i centenional (centenionalis), težine 2,72 g, kao dopune folisu. Ponekad majorine na reversu imaju oznaku LXXII, kako bi se oznacilo da je ona 1/72 deo miliarensa ili da se od funte metala kuje 72 komada.
Krajem IV veka novcani sistem Rimskog carstva obuhvatao je sledece vrste novca:
1 solid = 3 tremise = 15 teških ili 18 lakih miliarenzija = 60 silikvi.

Ovaj sistem, u suštini, nije menjan sve do propasti Zapadnog rimskog carstva, mada su pojedini carevi emitovali nekoliko novih nominala. Tako je car Teodosije I (379-395.g.) od 379. uveo u opticaj nominalu od pola silikve težine 1,13 g., koja je bila 1/288 rimske funte, ali srebrni novac postaje retkost, da bi tokom V veka gotovo nestao iz opticaja. On emituje i bakarnu, tzv. cetvrtmajorinu, najmanji novac koji je kovan u carskom Rimu. Imao je težinu od 1,36 g i bio je 1/240 deo rimske funte. Ovaj car je uveo 383.godine i zlatni tremis (tremissis) koji je bio 1/3 solida sa težinom od 1,51 g. Kovanje majorine i centenionala prestalo je, sem u vrlo retkim slucajevima, vec u vreme prvih godina vladavine careva Honorija(395/423.g.) i Arkadija( 395-408.g.), kovanje cetvrtmajorine je nastavljeno tokom citavog trajanja Zapadnog rimskog carstva, a u Istocnom rimskom carstvu kovana je sve do novcane reforme cara Anastasija (491-518.g.) .
Ovaj novcani sistem ce ostati u upotrebi sve do 476. godine, kada se poslednji zapadno-rimski car Romul Avgustul ( 475-476.g.) u Raveni predao Odoakaru, sa cime je okoncano postojanje rimskog carstva.